Osvrt na otvaranje izložbe „Povratak koloritu“

U okviru obeležavanja Dana Grada Sombora, u petak. 16. Februara 2019. godine, sa početkom u 18 časova, otvorena je nova tematska izložba u Galeriji „Milan Konjović“, pod nazivom,

„POVRATAK KOLORITU“

Branislav Svorcan, Milena Rackov Kovačić Nebojša Vasić

pomoćnik gradonačelnice direktor GMK kustos GMK

za oblast kulture

Nakon okončanja rata i smanjene napetosti, Konjoviću se javlјaju sumnje i zabrinutost zbog novog, drugačijeg društvenog uređenja sa izmenjenim kriterijumima političke ideologije.

Nametnute ideje socijalističkog realizma i česti nesporazumi, kao i negativne kritike iz pera tadašnjih eminentnih likovnih kritičara, stvarale su dodatnu tenziju u Konjovićevom radu. Mada se spolјa prilagođavao kad god je mogao, kontrolisao svoje postupke, u njegovoj ličnosti i karakteru stalno je bila prisutna frustrirajuća napetost između umetničke slobode i nametnute ideologije socrealizma.

Ako pažlјivije sagledamo razdoblјe od 1945. do 1950. godine, možemo zapaziti da, osim velike izlagačke aktivnosti, Konjović nikada pre, a ni kasnije, nije doživlјavao tako drastične oscilacije u kritičkim stavovima i ocenama javnosti, koje su se kretale od teških optužbi do značajnih nagrada i priznanja.

Slikajući posledice ratnog pustošenja, socijalističke proslave, zaokružio je svoj tematski ciklus izložbom pod nazivom Ljudi, ciklus koji je kao celinu izložio 1951. godine u Beogradu na svojoj drugoj posleratnoj samostalnoj izložbi. Javnosti su prezentovana 53 dela, koja su nastala u razdoblјu od 1933. do 1949. godine.

Na Konjovićevoj paleti i dalјe preovladava siva gama. Platno postepeno zamenjuje lesonitom, koji je u potpunosti prihvatio kao primarnu podlogu nosećeg bojenog sloja.

Pedesete godine su vreme novih tendencija i slikarskih mogućnosti u umetničkom stvaralaštvu na jugoslovenskom prostoru. Za Konjovića su pedesete godine značile povratak njegovom strasnom i dinamičnom slikarstvu. Eksperimentiše s kompozicijom, bojom i formom, u potrazi za novim slikarskim izrazom. Smatrao je da je atelјe laboratorija u kojoj umetnik treba da eksperimentiše s bojom, linijom i formom Prodori novih geometrijskih tendencija i shvatanja, unosi u kompozicionu strukturu. Stilizuje i transponuje formu, svodi je na dve dimenzije sa čistim bojenim površinama koje su oivičene crnim konturama.

Uveren da je na pragu velikog otkrića, od 1953. godine slika jedan slobodniji i maštovitiji svet, sav od zanosa i emocija, koji nije fokusiran na sam motiv kao ranije. Ovaj preokret je označio duboku stilsku promenu u Konjovićevom stvaralaštvu, novo razdoblјe – takozvanu kolorističku fazu.

Pohodom u stvaralačku avanturu, Konjović je stvorio viziju drugačijeg sveta, novim slikarskim otkrićima i likovnim saznanjima. Sliku pod nazivom Nature morte 53 I, koju je naslikao 1953. godine, nazvaće „međašem“ kojim je razgraničio vlastito stvaralaštvo na razdoblјe pre i posle karakteristične slike.

Nastupio je novi period u Konjovićevom slikarstvu, zasnovan na iskustvima apstraktnog slikarstva, u kome je naslikao zavidan broj autentičnnih dela. Geometrijsku stilizaciju i sažimanje forme ostvario je i na figuralnim slikama tog vremena, koje deluju izuzetno robusno, pune su unutrašnje tenzije, a kontura je još intenzivnija nego na pejzažima i mrtvim prirodama.

Učestvuje na mnogim slikarskim kolonijama, od novoosnovane u Senti 1952. godine sve do 1962. godine.Svako leto uzima učešće na jednoj a ponekad i na dve slikarske kolonije; (Bačka Topola 1953. godine, Bečej 1955. godine, Ečka kod Zrenjanina 1956. godine. Konjović u ovom periodu izlaže u mnogim gradovima kako u zemlјi, tako i u inostranstvu. Od 1953. do 1959. godine, samostalno je izlagao na trinaest izložbi u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Subotici, Vrbasu, Bačkoj Topoli, Senti, itd. Učestvovao je na sedamdesetak grupnih izložbi na značajnim smotrama jugoslavenske umetnosti, u Beogradu, Zagrebu, Ljublјani, Skoplјu, Sarajevu, Dubrovniku, kao i u inostranstvu u Vašingtonu, Nјujorku, Rimu, Londonu i Parizu. Za Konjovićev umetnički rad i društvenu aktivnost vladalo je veliko interesovanje javnosti.

Potaknuti umetničkim radom i stvaralaštvom Milana Konjovića, inspirisani likom i delom ovog izuzetnog i osobenog umetnika, mnogi likovni kritičari, književnici, novinari, pisali su veoma opširne članke. Kritika nije štedela reči da bi veličala njegovu ličnost i njegovo slikarstvo.

Centralna proslava jubileja povodom četrdeset godina rada i šezdeset godina života bila je 1958. godine u Novom Sadu, u Galeriji Matice srpske. U svojoj monografiji Stvarnost i mit u slikarstvu Milana Konjovića ,Lazar Trifunović piše da je 1958. godina bila presudna.

„Konjović je tada zabeležio šezdesetogodišnjicu života i četrdeset godina umetničkog rada i ta proslava imala je odlike mitskog rituala: dobio je Orden rada I reda koji mu je predao ministar kulture, izašla je luksuzna monografija o njegovom slikarstvu.“ Bila je to prva monografija o Milanu Konjoviću u kojoj je njen autor Miodrag B. Protić hronološki i analitički kroz razvojne etape prikazao kontinuitet u umetničkom radu Milana Konjovića.

Krajem pedesetih dogodio se značajan napredak društva u razvoju i popularizaciji umetnosti i kulture u našoj zemlјi. Osnivaju se muzeji, domovi kulture, galerije, koncertne dvorane, itd. Konjović tada pokazuje izuzetno interesovanje i angažuje se u društvenom i kulturnom razvoju zemlјe. U Somboru je 1961. godine osnovana Likovna jesen galerija u kojoj je Konjović jedno vreme radio kao upravnik. Ustanova je imala izuzetno živu umetničku i izlagačku aktivnost koja je trajala do 1994. godine. Veoma je angažovan u razvoju i popularizaciji slikarskih kolonija u Vojvodini. U septembru 1966. godine osnovana je Galerija „Milan Konjović“, poklonom 500 dela autora svome gradu. Svoju neumornu aktivnost u umetničkom i društvenom životu nastavlјa istim intenzitetom u narednim sedamdesetim i osamdesetim godinama.

Dva bokala, 1956., Sombor, ulјe na lesonitu

Nature morte 53 I, 1953., Sombor, ulјe na lesonitu

Izvor: Galerija „Milan Konjović”