Program povodom manifestacije „Muzeji za 10”
Manifestacija „Muzeji za 10” održava se od 13. maja do 18. maja 2019. godine, obuhvatajući obeležavanje Međunarodnog dana muzeja, Evropske noći muzeja i Nacionalne nedelje muzeja.
Ovogodišnja tema manifestacije nosi naziv Muzeji kao središta kulture: budućnost tradicije, a fokus je na novoj ulozi muzeja kao aktivnih učesnika u njihovim zajednicama.
Povodom manifestacije „Muzeji za 10”, Gradski muzej Sombor je pripremio niz besplatnih programa.
13. maj u 18:00 otvaranje izložbe „Ostavština za budućnost”
Izložba je posvećena prerano preminulom umetniku, darodavcu i velikom saradniku i prijatelju Gradskog muzeja Sombor Dimitriju Mirku Ćeliću.
Dimitrije Mirko Ćelić (1983—2019), freskopisac i vajar iz Prigrevice, svoj umetnički ciklus u drvetu i kamenu izrazio je na mozaicima, ikonostasima, memorijalnim spomenicima i pojedinačnim autorskim ostvarenjima. Osnovne studije je završio na Likovnoj akademiji Srpske Pravoslavne Crkve, na smeru freskopis i master studije na smeru mozaik. Na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, završava i drugi master na smeru vajanje.
U oblasti fotografije nagrađen je u Atini — na Međunarodnom konkursu za najbolju fotografiju stradalih pravoslavnih svetinja, osvojivši treću nagradu, za fotografiju nastalu u okviru istraživanja arhivske građe i fotografisanja svih crkava i crkvišta u Lici. Svoju umetničku i stvaralačku prirodu izrazio je kroz izradu kopija nakita i oružja oplemenjujući i muzejske arheološke izložbe. Treba naglasiti da je i jedini konstruktor ličkih dvostrunih gusli, a da je bio ponosni član Guslarske škole Vukojice Sandića.
Poklonom kovačke radionice Gradskom muzeju Sombor postao je trajni darodavac i dugogodišnji muzejski saradnik. U okviru inovacije etnološkog dela stalne postavke 25. aprila 2014. jednu muzejsku celinu predstavlja kovačka radionica Mila Ćelića, Mirkovog dede, koja je za potrebe izložbe privremeno postavljena u okviru celine u trećem segmentu izložbe.
Samostalne izložbe i najpoznatiji njegovi spomenici:
- Prva samostalna izložba u Galeriji ”Meander” u Apatinu, avgust 2018.godine
- Spomenik poginulim Apatincima u ratovima devedesetih godina na obali Dunava
- Spomenik poginulim Krajišnicima, ”Krajiška suza” na Banstolu
Na izložbi su predstavljena dela primenjene i likovne umetnosti, studentski radovi i pojedina ostvarenja u oblasti freskopisa i mozaika. Posetioci imaju prilike da vide jedan deo fotografija stradalih pravoslavnih svetinja, crkava i crkvišta u Lici. U oblasti muzejskog nasleđa, biće izložene i kopije nakita i oružja koje vizuelno na najlepši način upotpunjuju arheološke kontekste i jedna muzejska celina sa delom alata kovačke radionice Mila Ćelića.
14. maj od 11:00 do 13:00 „Muzej u mom domu”
Program teži da pokaže da svaki čovek može biti baštinik i da može svoju baštinu, koju ima u svom domu, na kustoski/muzeološki način prepoznati, opisati, predstaviti, interpretirati i publikovati.
„Muzej u mom domu” uključuje zanimljive, raspoložene, elokventne građane koji imaju odgovarajuće predmete, dokumente, fotografije ili bilo šta od svedočanstvene vrednosti za prošlost svoje porodice i/ili grada, a što komunicira autentičnošću, poklapanjem dokumenta i sećanja i argumentovanim tumačenjem.
Veoma je važno naglasiti: nije svaka stara stvar muzealija! Građanin-kustos ima zadatak da svoje predmete učini komunikativnim prema znatiželjnicima koji bi trebalo da prepoznaju i prihvate vrednost tih predmeta i da se sami odvaže za kustoski posao u svom domu.
Kulturna baština ne tiče se samo ustanova ili nadležnog ministarstva već svakog od nas!
16. maja u 12:00 otvaranje izložbe kroz autorsko vođenje u Galeriji savremene umetnosti „Likovna jesen — stalna izložba Gradskog muzeja Sombor, figuracija vs. apstrakcija: parametar univerzuma”
Tokom svog trajanja (1961—1995), Likovna jesen je pratila generacijske i pojedinačne umetničke poetike, stilska i druga formalna obeležja umetnosti tzv. Druge Jugoslavije ostavivši nam fond koji svedoči o tim naporima. Zamišljena odmah na početku kao stalna izložba savremene jugoslovenske umetnosti, ova ustanova i manifestacija uključila je veliki broj umetnika, istoričara umetnosti, kustosa, kritičara i drugih poslenika u cilju afirmisanja najaktuelnijih i najoriginalnijih doprinosa na jugoslovenskoj umetničkoj mejnstrim sceni.
Na ovoj izložbi pokušali smo da isticanjem figuracije i apstrakcije prikažemo istovremenu napetost i saradnju između osnovnih motiva pozne moderne i rane postmoderne umetnosti kod nas. Figuracija, ovde svedena na prikaz ljudske figure, daje sliku viđenja čoveka i njegove sudbine u svetu ponovo izgrađenom posle strahota Drugog svetskog rata, svetu opterećenog novim i obnovljenim zonama konflikta: Hladnim ratom, rasnim, polnim, socijalnim napetostima, pretnjama ekoloških katastrofa, terorizma, otuđenja i dr. Novu sliku čoveka predlažu fantastični, magijski i poetski realizam, distorizija i drugi oblici oneobičavanja forme, pop i narativna umetnost, karikatura, doslovno, fotografsko prenošenje motiva iz prirode, ekspresivni i drugi oblici emotivnog učestvovanja.
Lazar Trifunović podseća da je „borba za apstrakciju bila kod nas u toku čitave jedne decenije sinonim borbe za modernu umetnost”. Važno je napomenuti da je Druga Likovna jesen, 1962. godine bila prva i jedina zajednička izložba jugoslovenske apstrakcije. Već početkom naredne, 1963, Josip Broz je, sledeći primer svojih sovjetskih kolega, napao apstraktnu umetnost. Tokom trajanja Likovne jeseni zabeleženi su primeri enformela, asocijativne apstrakcije (apstraktnog pejzaža), slikarstva akcije, geometrijske apstrakcije (geometrija kao težnja ka sintezi umetnosti, ka autonomiji slike ili kao struktura prostornih planova), lirske apstrakcije i slikarstva bojenog polja.
Versus je ovde dat veoma uslovno jer se radi o jednom istom procesu okrenutom modernom vizuelnom izrazu, kako u formi tako i u sadržaju, koji autentično predstavlja predlog za portret jedne epohe. Parametar univerzuma, naziv jedne slike na izložbi predstavlja manifest u malom.
Utvrđujući parametar svega stvorenog sobom, svojim telesnim i umnim sklopom, čovek moderne kao da je zaboravio da je i on stvorenje i da ga nužno određuju uslovi koji ga i telesno i umno nadilaze. Tu nedoumicu i glavni čvor svoje egzistencije, moderni čovek je pokušao dobrim delom da razreši umetnošću koju je pretvorio u jedno od glavnih oruđa svoje odbrane od besmisla.
Autor izložbe je Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti.
17. maj u 17:00 „Čajanka sa prijatelјima”
Dan koji je tradicionalno posvećen okupljanju prijatelja muzeja.
18. maj od 17:00 do 24:00 Međunarodni dan muzeja i Evropska noć muzeja
„Potraga za muzejskim blagom”, tradicionalni program namenjen najmlađoj publici traje između 17 i 20 časova.
Posetioci pored stalne postavke, mogu pogledati izložbu „Ostavština za budućnost”, kao i izložbu Likovne jeseni „Figuracija vs. apstrakcija: parametar univerzuma”.
Ulaz tokom trajanja manifestacije je besplatan!
Radno vreme Gradskog muzeja Sombor od ponedeljka do petka je od 08 do 19 časova, a u subotu, 18. maja, povodom Noći muzeja od 17 do 24 časa.
Dobro došli!
Izvor: Gradski muzej Sombor
